Farelovi su moćan par. Žan je slavni francuski politički novinar, a njegova supruga poznata je po svom feminističkom angažmanu. Njihov sin studira na prestižnom američkom univerzitetu i svet mu je pod nogama. Čini se da im sve ide od ruke. Ali jedna optužba za silovanje uzdrmaće tu savršenu društvenu konstrukciju.

Siva zona seksualnih odnosa i različite percepcije istog događaja nalaze se u srcu ovog romana. U njemu Karin Tuil demontira bezosećajan pravosudni sistem, zadirući u neke od najvažnijih tema današnjice: seks i pristanak, ženstvenost i muževnost, zloupotrebu moći i javni linč, život pod lupom medija i uticaj društvenih mreža. Ljudska posla su upečatljiv, intrigantan i inteligentan roman koji će snažno uzdrmati svaku čitateljku i svakog čitaoca.

. . . . . . . . .

„Pomoću slučaja silovanja u visokim društvenim krugovima Karin Tuil se usredsređuje na današnju epohu i hvata duh vremena. Balzakovski roman obeležen žigom napretka.“
— Le Point

„U romanu Ljudska posla žustro se prepliću sve prevare i zloupotrebe moći našeg vremena. Pariska lomača taštine.“
— Le Figaro Magazine

„Karin Tuil nas suptilno ali nepokolebljivo vodi do ruba klisure naše epohe, gde nas obuzima vrtoglavica pred funkcionisanjem pravosudnog mehanizma.“
— Le Canard enchaîné

„Majstorski roman koji ispituje postepenu destrukciju odnosa između muškaraca i žena.“
— Le Nouvel Observateur

Ana Miloš je stvorila autentičan pripovedni svet s upečatljivim likovima, pre svega ženskim. Priče u ovoj zbirci prikazuju isečke iz života, ističući samoću, pokidane emotivne veze, socijalnu tenziju i međusobno nerazumevanje. Iza svakog lika kriju se emotivne napukline i izgubljenost koja ih sprečava da se uklope u uloge koje im društvo nameće.

Kraj raspusta i druge priče oslikava duh književnog trenutka. Osećaj za važnost detalja, ekonomičan izraz, dinamičko pripovedanje i zgusnutost emocija karakteristične su za priče Ane Miloš, koje doba o kojem govore prikazuju kao klatno između tragedije i groteske.

. . . . . . . . .

„Iza priča Ane Miloš krije se oštro oko za krhku ljudskost koja, manje ili više uspješno, prolazi kroz ralje posttranzicijskog kapitalizma. U zemlji u kojoj gotovo svi gledaju unazad, ova zbirka svježim i jednostavnim jezikom postavlja suštinsko generacijsko pitanje – kuda i kako dalje?“
— Lana Bastašić

„Čitajući priče Ane Miloš stičemo utisak kao da čitamo neke izgubljene pa volšebno pronađene bajke, opore, drevne, a tako sveže, prepune iznenađenja i obrta. Fantastično i groteskno u njenom literarnom tkanju oduševilo bi jednog Dina Bucatija, koji bi ovakve redove pisao da je žena i da je Ana Miloš. A možda neku i prepisao.“
— Ana Vučković

„Suptilno i s izuzetnim osećajem za detalj, Miloš s lakoćom piše o ne tako lakim temama, njen jezik je lišen svake patetike, ona nas ne potkupljuje, već kupuje svojom iskrenošću.“
— Milica Vučković