Vjetrogonja Babukić i njegovo doba

Miljenko Jergović

 

24. maj 2021.

 

Aerodromi, mesta gde imamo toliko praznog vremena, rezervisanog samo za čekanje, a toliko mnogo ljudi čije živote možemo posmatrati i o njima maštati, univerzum su u kojem živi junak romana Miljenka Jergovića. Njegovo ime je Babukić i putuje avionima širom sveta neverovatnih trideset godina. U svet se otisnuo početkom rata u bivšoj Jugoslaviji, bežeći od Zagreba, posla u JNA i trudne ljubavnice preko ljubljanskog Brnika dalje, nekud daleko. Već na prvom letu prema Frankfurtu stekao je talenat da usvoji novi jezik čim ga čuje i da mu svi – od carinika i stjuardesa do slučajnih saputnika – neizmerno veruju.

Babukićeve avanture uporedive su jedino sa Švejkovim ili Don Kihotovim. Obilazeći svet nebrojeno puta, a nikada ne izvirivši iz aerodroma ili aviona, on pažljivo sluša fantastične i neverovatne priče ljudi svih rasa i vera koje susreće – od dagestanske veštice, preko švedskog antropologa Olsona, sve do Dinka Mikuličića, sina najpoznatijeg Udbinog ubice, s kojim će na beogradskom aerodromu dočekati kraj sveta.

Vjetrogonja Babukić i njegovo doba je savremeni pikarski roman u kojem se ogledaju naši strahovi, bojazni, opsednutost seksom, tračem, ićem i pićem… Miljenko Jergović napisao je delo u kojem se eros i tanatos, moguće i nemoguće dodiruju i spajaju kao u Rableovim, Sviftovim ili Helerovim knjigama, a njegov vjetrogonja Babukić, istovremeno brižan i tašt, strašljiv i hrabar, istinski je junak našeg doba.

Frantumalja

Elena Ferante

 

7. jun 2021.

 

Majka mi je ostavila jednu reč iz svog dijalekta koju je koristila da kaže kako se oseća kad joj se čini da je suprot­stavljeni osećaji vuku svaki na svoju stranu, kidajući je iznutra. Govorila je da u sebi ima frantumalju. Bila je to reč za nemir koji nije moguće drugačije definisati, upućivala je na mnoštvo nesklada u glavi, na krhotine u ustajaloj vodi mozga.

 

Frantumalja nas vodi za radni sto Elene Ferante i omogućava nam da zavirimo u fioke iz kojih su izašli njeni romani. Sastavljena od pisama, eseja i intervjua u periodu 1991–2016, ova knjiga je jedinstven prikaz autorke koja otelotvoruje apsolutnu strast za pisanjem.

Ferante odgovara na mnoga pitanja koja su joj čitaoci postavljali. Govori o tome zašto je odlučila da se drži po strani i pusti da njene knjige žive nezavisno od nje. Govori o strepnji nad procesom u kome roman postaje film. Govori o radosti i teškoćama pisanja, o agoniji onih koji napišu priču a onda je smatraju nedovoljno dobrom. Govori i o psihoanalizi, o gradovima u kojima je živela, o majčinstvu, o feminizmu i o svom detinjstvu kao skladištu sećanja, utisaka i fantazija. Rezultat je živopisan i intiman autoportret spisateljice na delu.

…………………………………..

„Ovo je fascinantna knjiga… Povremeno uvlači čitaoce jednako kao izvanredne priče ove autorke i dotiče uznemirujuća unutrašnja pitanja istom sirovom snagom.“
— The Guardian

Frantumalja pruža priliku da se razmotri čudno, sablasno prisustvo Elene Ferante u svetu književnosti.“
— The New York Times Book Review

Frantumalja sadrži izvrsne pasuse književne kritike, feminističke teorije, studija filma, sociologije i filozofije. Poneseni Eleninom kritičkom mišlju, zaboravljamo glasine o njenom identitetu.“
— The Sunday Times

„Ova knjiga, najprimamljivija onima koji su već čitali Elenu Ferante, poslastica je i za pisce, ljubitelje književnosti i stvaraoce svih vrsta.“
— Booklist

Putujuće kazalište

Zoran Ferić

Ljubav u slučaju opasnosti

Danijela Kren

 

 

The Vanishing Half

Brit Bennett

Burnt Sugar

Avni Doshi

L’Arminuta
(A Girl Returned)

Donatella Di Pietrantonio

 

 

Luster

Raven Leilani

Yoga

Emmanuel Carrère

Matate, amor

Ariana Harwicz

Animal

Lisa Taddeo

Det Europæiske Forå

Kaspar Colling Nielsen

The Copenhagen Trilogy

Tove Ditlevsen