Zovem se Lusi Barton

Elizabet Straut

 

10. februar 2023.

 

U romanu Zovem se Lusi Barton Elizabet Straut pokazuje kako obična poseta u bolnici može da se pretvori u kapiju najnežnijeg odnosa od svih – onog između majke i kćerke.

Lusi Barton se polako oporavlja od naizgled jednostavne operacije. Njena majka, sa kojom Lusi mnogo godina nije razgovarala, dolazi u posetu. Laki tračevi o ljudima iz Lusinog detinjstva provedenog u Ilinoisu ponovo ih povezuju, ali tik ispod površine postoji napetost i čežnja koje su uticale na svaki aspekt Lusinog života: na njeno bekstvo iz problematične porodice, želja da postane spisateljica, brak, ljubav koju oseća prema svoje dve kćerke. Ova moćna pripovest satkana je briljantnim pripovedačkim glasom same Lusi: veoma pronicljivim, duboko humanim i uistinu nezaboravnim, čime se Elizabet Straut još jednom potvrdila kao vodeća američka spisateljica 21. veka.

………………………..

„Sažeta i spektakularna… Zovem se Lusi Barton je pametna i obazriva u svakom pogledu. Ovo je istovremeno knjiga uzdržanosti i knjiga velike otvorenosti i mudrosti. Počinje čistom, čvrstom strukturom i narativnom distancom nalik na bajku, ali potom postaje intimnija i prožeta improvizacijama, tako da se povremeno bliži auto-prozi takvih pisaca kao što su Karl Uve Knausgor i Rejčel Kask. Strautova se ovde poigrava formom, načinima da dođe do priče, a opet ništa nije ni bojažljivo niti preterano nasumično. Ona vrhunski i veličanstveno vlada ovim romanom u svakom trenutku…“
Washington Post

„Toliko dobro da se naježite… majstorski roman o porodičnim vezama iz pera jedne od najboljih američkih spisateljica.“
Sunday Times

„Bolna, poučna knjiga o odanosti majke i kćerke.“
People

„Ovoj knjizi ćete se vraćati iznova i iznova i iznova.“
Irish Independent

Strankinja

Klaudija Durastanti

 

20. februar 2023.

 

Svaka porodica ima svoju priču, ali u priči ove porodice ništa se ne poklapa. Otac i majka imaju potpuno različite verzije kako su se upoznali, skloni su lažima i inatu, i uz to – oboje su gluvi i nikad nisu propisno naučili znakovni jezik. Klaudija odrasta između Njujorka i sela na jugu Italije, u porodici u kojoj je komunikacija haotična i puna nerazumevanja. Osećajući se kao strankinja među onima koje najviše voli, ona počinje da konstruiše svoju verziju priče o vlastitom životu.

Strankinja je intiman, duhovit i dirljiv prikaz nekonvencionalne porodice, kao i jezičkih teškoća koje stvaraju ne samo praktične već i emotivne i filozofske probleme. U romanu o svim onim strancima koje mislimo da poznajemo, autorka baca novo svetlo na to koliko jezik i porodica oblikuju naše poimanje sveta i nas samih.

………………………..

Strankinja je jedinstveno ostvarenje, jedna od onih retkih knjiga koje su proširile moje razumevanje šta roman može da bude. Klaudija Durastanti je apsolutno uzbudljiva spisateljica.“
– Loren Grof, autorka romana Suđaje i furije

„Neobično delo lične mitologije.“
Kirkus Reviews

Strankinja je istovremeno surova i lepršava knjiga, šarena poput luna-parka i tužna poput zatvora.“
La Repubblica

blank Posle zime

Gvadalupe Netel

blank Najskrovitiji spomen ljudi

Mohamed Mbugar Sar

 

blankSve što je muškarac

Dejvid Soloj

blankLa perfezioni

Vincenzo Latronico

blankLa Decision

Karin Tuil

blankBeli zubi

Zejdi Smit

blank Oh William!

Elizabet Straut

 

blankJutarnja zvezda

Karl Uve Knausgor

blankO lepoti

Zejdi Smit