U Beču je 1882. godine policija privela, pretukla i saslušala guslara Želimira Periša (44, Zadar), koji je spevao ep o veštici Gili. Tu počinje roman Mladenka kostonoga, koji se nelinearno proteže kroz skoro ceo 19. vek i ispreda brutalnu priču o životu nesrećne progonjene žene.

U postmodernističku mozaičnu strukturu Periš uklapa 52 glave koje počinju desetercom i sažetkom, razigrano ih kombinujući s inkvizicijskim i etnološkim zapisnicima, propovedima, enciklopedijskim člancima, muzičkim kritikama, receptima…

Mladenka kostonoga pripoveda o vremenu pre 250 godina, kada su se preplitale ideje racionalizma, nacionalnog identiteta i socijalne pravde, ali i odražava savremene probleme. Iznad sve metafikcije, intertekstualnosti i poigravanja formom, ovo je potresna priča o položaju žene, roditeljstvu, materinstvu, nepravdi i muci.

………………………..

„Ovaj neizmjerno razigran i samo naizgled razbarušen, a zapravo pomno promišljen i ambiciozan roman izbrušene rečenice, koji je iziskivao opsežan istraživački rad, kako na faktografiji, tako i na govorima raznih područja kojima Gila putuje, smatramo jedinstvenim književnim djelom koje obiluje humorom i ironijom.“
– Iz obrazloženja žirija Nagrade Tportal za najbolji roman 2020.

„Impresivan roman, kako sadržajem, tako i obimom, kako strukturom tako i stilom, kako humorom tako količinom emocija.“
– Emir Imamović Pirke

„Ovo je veliki, vještičji, emancipatorski, revolucionarni roman, koji nas štiti od budale u nama i od budala oko nas.“
– Miljenko Jergović

Glavna junakinja Južnog predgrađa, obzirna i popustljiva žena, predaje na Univerzitetu u Grenoblu, dok njena sestra Adrijana, divlja i nepromišljena, živi nesigurno u ribarskom predgrađu u Peskari. Nakon godina razdvojenosti, naratorka dobija poziv da se hitno vrati u rodno mesto zbog nesreće koja se dogodila. Povratak izaziva bujicu sećanja: na detinjstvo puno neizgovorenih reči, na veridbu i neslućeni raskid braka, na noć kada je Adrijana došla s bebom na njena vrata, na sve neugodne istine i izneverena očekivanja. U Peskari će saznati šta se desilo Adrijani i pokušaće da se pomiri sa prošlošću.

Donatela di Pjetrantonio, spisateljica koja se ne plaši da se suoči s bolom i prikaže ga onakvim kakav jeste, bez ulepšavanja, u Južnom predgrađu se vraća mestu i likovima iz romana Vraćena. Opisujući ambivalentan, frustrirajući odnos dve sestre prožet žestokom odanošću, Di Pjetrantonio nam daruje emotivnu priču o porodici, sećanju, ljubavi i vezama koje nas definišu.

………………………..

„Južno predgrađe nosi poruku istovremeno tragičnu i punu nade – premda patnja može biti neizbežan deo života, možemo izabrati da ne dozvolimo da nas ona definiše.“
– La Repubblica

„Oštra i užarena priča koja uznemiruje i inspiriše.“
– La Critica Letteraria