Džoun je celog života trpela okrutnost muškaraca, sve vreme se dovijajući da izvuče korist iz tih nepovoljnih okolnosti i sačuva zdrav razum. Ona poznaje cenu zadovoljstva i svakodnevni užas žene prepuštene na milost i nemilost muškarcima. Kada se njen bivši ljubavnik ubije, Džoun napušta Njujork i odlazi u potragu za jedinom osobom koja bi joj mogla pomoći da razume stvari koje su joj se dogodile. U sparnim brdima iznad Los Anđelesa, Džoun se priseća užasnih događaja kojima je prisustvovala kao dete. Za to vreme njen bes buja…

Životinja je roman o ženama koje su preživele muškarce i o ženskom besu koji se previše često percipira kao ludilo. U ovom emotivnom, nezaboravnom i fascinantnom romanu Lisa Tadeo je stvorila jednu od najubedljivijih književnih antiheroina, čije razotkrivanje brutalne prošlosti drži čitaoce zatočenima do poslednje strane.

. . . . . . . . . . . . . . . . . 

„Mračna duhovitost i sjajni uvidi… Životinja se ne plaši da otvori pitanja o seksualnom osnaživanju i pristanku, i ne pretvara se da ima jasne odgovore.“
— The Guardian

„Vešto i promišljeno, Lisa Tadeo istražuje kako muška okrutnost podstiče ženski bes. Ishod je intiman koliko i eksplozivan.“
—People

„Podsticajan i surovo samouveren debitantski roman… Proza Lise Tadeo sija, a njene opservacije zapanjuju.“
—The New York Times Book Review

Lepa mlada žena s lagodnim poslom u prestižnoj galeriji, stanom na Menhetnu i nasleđenim novcem naizgled ima sve da bezbrižno uživa u Njujorku 2000. Međutim, oseća prazninu zbog gubitka roditelja, veze s muškarcem koga zanima samo seks i disfunkcionalnog odnosa s najboljom prijateljicom. Želeći da pobegne od svega, odlučuje da provede godinu dana u hibernaciji, u nadi da će iz nje izaći kao sasvim nova osoba.

Kroz priču o svojevrsnom ličnom lokdaunu pod dejstvom sumanute kombinacije lekova, sastavljene tako da junakinju izleči od osećanja otuđenosti od ovog sveta, Otesa Mošfeg pokazuje koliko otuđenje može da bude razborito.

Moja godina odmora i opuštanja kritika je savremenog društva, roman o usamljenosti, zavisnosti i mentalnom zdravlju, ali i svedočanstvo o daru jedne od najsmelijih savremenih američkih književnica.

. . . . . . . . . . . . . . . . . 

„Mošfeg piše s toliko mizantropskog samopouzdanja da je veliko zadovoljstvo čitati je. Iako se radnja odvija pre gotovo dvadeset godina, sve je i dalje aktuelno. Primamljivo deluje pomisao da prespavate ovaj trenutak u istoriji čovečanstva.“
— The New York Times

„Jedna od najupečatljivijih protagonistkinja koje je savremena proza ponudila… ekscentrična tabletomanka puna pritajenog besa, čije blebetanje i zajedljive opaske pod dejstvom lekova uspevaju da se probiju kroz tužno, smešno i čudno sve do nečeg duboko iskrenog.“
— Entertainment Weekly

 „Mošfeg je provokatorka koja te tera da urlaš od smeha dok te ranjava do krvi.“
— Vogue