Svaki dom je slučajan: tu si rođen, tamo protjeran, na nekom trećem mjestu ostavljaš svoj bubreg znanosti.

Porijeklo je roman u kom Saša Stanišić pripoveda o svom putu iz rodnog Višegrada do nemačkog Hajdelberga, pa opet nazad u bosanske planine, svojoj baki. Ovo je roman sećanja i pamćenja, u kom pisac vlastito iskustvo prepliće s porodičnim anegdotama i bosanskim mitovima. Ovo je i roman o sazrevanju u izbeglištvu, gde je poreklo istovremeno bitno i nebitno.

Porijeklo je i dirljivo opraštanje od bake koja tone u demenciju: njoj se stvarnost i sećanja mešaju, a Stanišić maestralnim pripovedačkim tehnikama i iskričavim digresijama popunjava praznine u njenim pričama. Na samom kraju, pisac nam daje mogućnost da sami biramo kako će se roman završiti. Bez obzira na naše nasleđe, domovinu i identitet – sudbina je u našim rukama.

Topao, setan, duhovit i vrlo živopisan, ovaj roman je očarao nemačku publiku i dobio najznačajniju nemačku književnu nagradu „Deutscher Buchpreis“ za 2019. godinu. Porijeklo je vanserijsko delo koje će vas osvojiti na prvo, drugo i treće čitanje.

. . . . . . . . .

„Saša Stanišić je pesnik i revolucionar, i u jeziku je pronašao svoju pravu domovinu.“
— Thomas Hummitzsch, Rolling Stone

„On je bez daljeg jedan od naših najboljih pripovedača.“
— Richard Kämmerlings, Die Welt

„Ovo je roman o radosti, bolu i nostalgiji za zemljom koja više ne postoji.“
— Sandra Kegel, Frankfurter Allgemeine Zeitung

„Blistav, iskren, pametan i dirljiv roman.“
— Frankfurter Allgemeine Zeitung

Nakon knjiga U jesen i U zimu, u formi kratkih eseja, U proleće nam donosi dnevnički zapis u kome pratimo oca i njegovu četiri meseca staru ćerku kroz jedan prolećni dan, od jutra do večeri. Iskreno i otvoreno iznošenje srceparajućih porodičnih događaja i trauma, začinjeno bezuslovnom ljubavlju prema ćerki, ali i neprestanim preispitivanjem vlastite podobnosti, otkriva nam ljudsku ranjivost i povezanost između ljubavi, gubitka, smeha i samouništenja.

U proleće je knjiga o početku života, o svetlosti, ali i o mraku.

„Zasad je sve bilo oskudno, krajolik još nije imao tešku punoću koju leto donosi, zelenilo drveća još se ukaziva­lo tek kao blagi sjaj, jer takav je april: pupoljci, izdanci, neizvesnost, oklevanje. April stoji između velikog sne­vanja i velikog skoka. April je čežnja za nečim drugim kada to drugo još nije poznato.“

. . . . . . . . .

„Knausgor je svakako pionir u opisivanju modernog očinstva … Završetak knjige (i epilog) izuzetno je divan, čak bih rekao da nam nagoveštava gde se sreća krije ‒ možda je bliže nego što bi čovek pomislio.“
— Silje Bekeng-Flemen, Klasekampen

„Strahopoštovanje prema životu. Tako velike reči moram da upotrebim kako bih pokušao da objasnim o čemu se u ovom tomu radi… Ako je U jesen bila oda životu i ljubavi, U proleće je oda velikoj i zastrašujućoj lepoti, onome čemu se samo možemo pokloniti.“
— Emil Oto Sivertsen, Fedrelandsvenen

„Knausgorovo novo delo zapravo je Moja borba 7… Dok je Knausgor ranije duboko kopao po sopstvenim iskustvima i sećanjima, u ovoj knjizi reč je o napornom radu, nežnosti i strepnji u vezi s ulogom oca.“
— Ingun Ekland, Aftenposten

„U proleće pokazuje različite strane ljubavi prema psihički oboleloj osobi, kako i zašto čovek istrajava u njoj. Ljubav je veća od svega u ovoj knjizi, ljubav prema svetu i prema porodici.“
— Ida Vogseter, Stavanger aftenbla, „Najbolje knjige 2016”