Osmicu čine kratki odlomci iz života žena različitih životnih doba, intimni uvidi u psihu likova i diskretno potcrtane odnose moći. Bilo da pripoveda o vršnjačkom izrugivanju, neskladnom braku, traumatičnom odlasku ginekologu ili nestajanju sopstvenog „ja“ pod svekrvinim krovom, svaka od priča čita se kao napeta drama koja hrli katastrofi, emotivnom raspadu i krahu porodičnih odnosa. Rumena Bužarovska oseća ženu, njen otpor i slamanje pod pritiskom okoštalog patrijarhalnog društva, a njeni likovi, ne samo ženski, uverljivi su u svojoj ljudskosti: upečatljivi po slabostima i krhkosti, dati u nekoliko poteza ali vrlo živopisno.
Iako nije u pitanju nova zbirka priča – Osmica prethodi zbirkama Moj muž i Nikuda ne idem – i ova knjiga svedoči o izvanrednom talentu Rumene Bužarovske i predstavlja dragocen uvid u početak njene spisateljske karijere.