Kada je 2011. godine objavila prvi deo svoje Napuljske tetralogije, italijanska spisateljica poznata pod pseudonimom Elena Ferante verovatno nije mogla ni da nasluti da će se već 2016. (samo dve godine po objavljivanju poslednjeg dela) po izboru časopisa Time, naći u društvu sto najuticajnijih ljudi na svetu za tu godinu.
Smeštajući radnju u siromašno predgrađe Napulja početkom dvadesetog veka, Elena Ferante kroz četiri romana: Moja genijalna prijateljica, Priča o novom prezimenu, Priča o onima koji odlaze i onima koji ostaju i Priča o izgubljenoj devojčici, razvija širokog spektar tema koje se putem specifičnog književnog postupka međusobno prožimaju u priči o odrastanju i prijateljstvu dve glavne junakinje.
Specifična dinamika u njihovom odnosu koji konstantno osciluje od najdubljeg prijateljstva do rivalstva, prenosi se i na širu perspektivu koja oslikava odnose žene i muškarca, porodice i pojedinca, siromaštva i bogatstva, fašizma i komunizma… Na taj način, lična priča o životima dve žene postaje potka na kojoj Elena oslikava zapravo čitav jedan grad, čitav jedan narod i čitavo jedno vreme kroz večiti dualizam ljubavi i mržnje, slabosti i moći, dobra i zla.
