Stigavši u jedno alpsko selo kao siroče, na konjskoj zaprezi i s vrećicom novca oko vrata da bi ga jedna seljačka porodica nevoljno uzela zauzvrat, Andreas Eger provešće u njemu čitav svoj život. Uprkos mučnom detinjstvu, izrašće u snažnog, trezvenog čoveka od malo reči, otelovljenje čovečnosti i onoga kako bi čovek za svoga trajanja na zemlji trebalo da gleda na svoj život: da gura dan po dan, uvek se prilagodi prilikama, da voli ako se to može, trpi kad druge nema i razume koliko može ono što je izvan njega, te svemu uprkos sačuva čulo za lepotu sveta i vedrinu u srcu.
Svoju udolinu Eger će napustiti samo jednom, da bi otišao u Drugi svetski rat. Kada se vrati, uvideće da je svet već odmakao dalje bez njega. Modernizacija je dospela i u njegov netaknut planinski raj, pretvorivši ga u mesto u kome se sve manje naslućuju konture sveta u kome je Eger imao sebi razumljivo i jasno mesto.