Kada je krajem 2019. Lana Bastašić došla na ideju da šestoro mladih pisaca iz šest država u 2020. započne zajednički dnevnik u kom će svako od njih beležiti svoje doživljaje, ni ona ni ostalih petoro – Luiza Bouharaoua, Dijana Matković, Rumena Bužarovska, Danilo Lučić i Nikola Nikolić – nisu ni pomišljali da će pisati o godini koja će promeniti život svih stanovnika planete. Upravo ta početna, nedužna pozicija iz koje sve kreće daje ovom dnevniku poseban šarm.
2020. izuzetna je knjiga u kojoj šestorka izlaže sebe i svoju intimu čitaocima i čitateljkama. Iz različitih perspektiva oni opisuju ono kroz šta je čitav svet prošao – zbunjenost i frustracije, nepromišljenost i odlučnost, samoću i čežnju za drugima, kao i banalnost i izuzetnost svakodnevnih malih stvari.
Uprkos različitostima autora, ili možda baš zbog njih, ovaj polifonični dnevnik podvlači da smo povezani više nego ikad, da nismo sami u svojoj usamljenosti, strahovima i nadanjima, i da postoji jezički i kulturni prostor koji delimo. Čitati o 2020. godini, u kojoj su se munjevito smenjivale ushićenost čovečanstvom i razočaranost njime, znači zaviriti u svoju dušu očima drugih.
