Bila jednom jedna zemlja u kojoj smo, verovali ili ne, živeli više manje srećno sa svima ovima sa kojima se danas stalno nešto prepucavamo. Nije to bilo tako davno, samo su na vlasti izgleda bili nešto pametniji ljudi. Nebitno.
Ono što je bitno je da je „region“, taj eufemizam za bivše republike u kojima se govore jezici koje svi zovemo drugačije, a odlično se razumemo kad hoćemo, dom mnogih briljantnih pisaca. Većina je svoje prve autorske korake napravila posle 1991. godine i zato su nam neki od njih još uvek nepoznati. A ne treba da bude tako. Mnogo je razloga zbog kojih čitanje pisaca koji stvaraju na BSHC jezicima ume da bude veliko zadovoljstvo. Ne samo zbog nepobitnog kvaliteta, već i zbog zajedničke istorije, jezika i mentaliteta, kodova koje mi ovde lakše dešifrujemo od čitalaca iz nekih daljih i kulturološki različitijih zemalja.
Otkrivanje vrsnog pisca iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore…a zašto ne i ostalih ostrva koja danas plutaju na prostoru nekadašnjeg jugoslovenskog kontinenta nije mnogo drugačije od otkrivanja takvog autora iz Srbije. Ma koliko nam u tome neki zdušno odmagali mi se, ipak, jako dobro razumemo.
Mladenka kostonoga
Roman koji slavi žene, buntovnice, pobunu i prkos. U priči o veštici Gili koja je ismevala sveštenstvo i vlast, koja je lečila, negovala i štitila druge, pre svega žene, a koja je zbog svog drugačijeg izgleda, shvatanja i otvorenosti bila meta progona uskogrudih licemera, Periš opisuje zadrt, okrutan, naizgled bogobojažljiv svet pun predrasuda koji, iako dva veka dalek, deluje jezovito blisko i odražava savremene probleme.
U kasno ljeto
Retko potresan a istovremeno lep i poetičan roman, ispričan glasom devojčice ubijene u ratu u Bosni. Kontrast između nežnosti i lepote s jedne strane, i užasa i besmislenosti rata s druge može vam slomiti srce.
2020.
Zajednički dnevnik šestoro mladih pisaca s prostora bivše Jugoslavije u kojem opisuju godinu koja je zaustavila svet. Rezultat ovog neuobičajenog poduhvata je autentičan prikaz zbunjenosti, strahova, čežnje za drugima, usamljenosti i frustracija koje smo svi osećali te godine.
Trojica za Kartal
Dirljiva i jedinstvena knjiga u kojoj se Jergović vraća u opkoljeno Sarajevo i piše o običnim ljudima u nenormalnim okolnostima, o njihovim sudbinama, strahovima i nadanjima. Trojica za Kartal je briljantno ostvarenje, knjiga koja bez romantizovanja rata i lažne sentimentalnosti govori ne o ratu, već o životu.
Voli me više od svega na svijetu
Emotivna i potresna autobiografija u kojoj Mira Furlan opisuje intimne drame, život pun uspeha i padova, lice i naličje glumačkog života i generaciju koja je verovala u bolje sutra a onda doživela sunovrat ideala. Moćno svedočanstvo o osećanju nepripadanja, o tome šta znači biti žena u ovom svetu i o snazi koju bezuslovna ljubav pruža.
Okretište
Karakaš hrabro, iskreno i u svoj svojoj ranjivosti iznosi osećaj bespomoćnosti, paranoje i gneva, i prikazuje borbu između želje za osvetom i povratka normalnom životu nakon napada koji ga je gotovo koštao života. Intiman roman koji svedoči o izuzetnom daru jednog od vodećih savremenih pisaca s ovih prostora.
Smrtni ishod atletskih povreda
Snažna, iskrena, poetična, ali nikako i patetična knjiga koja rasvetljava kompleksne sisteme manipulacije i njihovu suptilnost. Milica Vučković svoju junakinju potpuno degradira i ogoljava patrijarhalne obrasce u kojima su žene naučene da ćute i trpe i veruju da ljubav treba i mora da boli.
Putujuće kazalište
Kompleksna porodična saga u kojoj se prelamaju sudbine autorovih živopisnih predaka i tragične slike naše zajedničke prošlosti. Duhovit, povremeno ironičan, a na momente i potresan, s upečatljivim epizodama i živim dijalozima, Putujuće kazalište je impresivan roman koji bi bio događaj i u nekoj velikoj evropskoj književnosti.
Vjetrogonja Babukić i njegovo doba
Vjetrogonja Babukić je lutalica, večiti putnik koji nikuda ne stiže, savršen slušalac tuđih priča koji nikoga ne pamti, neshvatljivi poliglota kojem svi veruju, čovek bez skrupula i seksualni svežder. Fantastične i neverovatne priče ljudi koje Babukić susreće, bremenite istorijskim referencama, komične, a ponekad i neugodne, ispričane su stilski besprekorno u ovom raskošnom delu, drugačijem od svega što je Jergović do sada napisao.
Kraj raspusta i druge priče
Iza priča Ane Miloš krije se oštro oko za krhku ljudskost koja, manje ili više uspješno, prolazi kroz ralje posttranzicijskog kapitalizma. Ovo je proza utemeljena u detalju, oslobođena patetike i neopterećena stilom koji služi samom sebi. U zemlji u kojoj gotovo svi gledaju unazad, Kraj raspusta i druge priče svježim i jednostavnim jezikom postavlja suštinsko generacijsko pitanje – kuda i kako dalje?
– Lana Bastašić
Porijeklo
Porijeklo je roman u kom Saša Stanišić pripoveda o svom putu iz rodnog Višegrada do nemačkog Hajdelberga, pa opet nazad u bosanske planine, svojoj baki. Ovo je knjiga o radosti, bolu i nostalgiji za zemljom koja više ne postoji, ali i nežan roman o ljubavi, dirljivo opraštanje od bake koja tone u demenciju.
Mliječni zubi
Nakon što nas je osvojila svojim prvim romanom Uhvati zeca, Lana Bastašić se novom knjigom Mliječni zubi potvrđuje kao moćan glas nove generacije. Bez romantizovanja detinjstva iz perspektive odraslih, Mliječni zubi govore o tome šta znači biti mali čovek u tuđem svetu i učiti njegova pravila iz pogrešno postavljenih obrazaca. Ovo je zbirka brutalnih, emotivnih, impresivnih priča, priča koje ćete iznova čitati i mnogo puta prepričavati.
Osmica
Osmica je zbirka ranih radova Rumene Bužarovske, kojom je danas vodeća regionalna autorka kratkih priča pre deset godina krenula da osvaja književnu publiku. Nepretenciozan jezik, surova realističnost i britak, nemilosrdan humor – sve ono što krasi autorkin kasniji opus sakupljen u zbirkama Moj muž i Nikuda ne idem – pomalja se već u ovoj knjizi koju nipošto ne treba propustiti.
Sandale
Sandale su neobična i uzbudljiva knjiga, koja je u početku bila zbirka priča objavljena pod naslovom Fasung, a posle deset godina je prekrojena, nadopisana i majstorski sklopljena u roman. Zajedno s romanima Nigdje, niotkuda i Ljepši kraj, Sandale čine svojevrsni triptih u kojem nam Sejranović na svoj osobeno sentimentalan, samokritičan, samoironičan i pomalo narcisoidan način otkriva sebe.
Rod
Rod je roman u kom Jergović kroz sudbinu vlastite porodice govori o stoleću Srednje Evrope i Balkana, roman koji poput železnice premrežuje epohu i krajeve, zemlje koje su se smenjivale, istoriju koja je bila nemilosrdna. Od pradede i početka dvadesetog veka do današnjice i autora i njegove sudbine Rod je magnum opus Miljenka Jergovića, autora kog s pravom možemo nazvati Ivom Andrićem našeg doba.
Ljepši kraj
Ljepši kraj je središnji deo romaneskne trilogije koju još čine romani Nigdje, niotkuda i Tvoj sin Huckleberry Finn. Reč je o jednom od najzaokruženijih i najzanimljivijih pripovedačkih opusa na postjugoslovenskim prostorima, pa onima koji dosad nisu čitali Bekima Sejranovića Ljepši kraj može da bude početak jednog fantastičnog književnog putovanja.
Uhvati zeca
Nagrada Evropske unije za književnost 2020.
Roman koji uverljivo progovara o ženskom prijateljstvu, temi zanemarenoj u našim književnostima. Le(j)la i Sara verovatno su najupečatljivije heroine sa stranica neke knjige u ovom veku koje govore jezikom s kojeg nam ne treba prevod. Njihovo odrastanje, sazrevanje, lomovi i sve zakrpe kojima su proštepane predstavljaju vrhunski čitateljski izazov i nagradu u jednom.
Poštovani kukci i druge jezive priče
Nagrada Evropske unije za književnost 2020.
Mašine priče, i nepretenciozne i pomno promišljene, uistinu su jezive (ne poziva se uzalud u jezičnom lapsusu na Kafku), na momente i stravične, taman koliko i stvarnost u kojoj živimo, ali i neopisivo smešne – za nasmejati se na sav glas, sebi i svemu oko sebe.
Štefica Cvek u raljama života
Kako izgleda kada velika spisateljica odluči da se poigra žanrom popularno zvanim „ljubić“? Rezultat je delo koje već gotovo 40 godina privlači čitateljke i čitaoce, kratak ali beskrajno zabavan, duhovit i subverzivan roman. Uzimajući za glavnu junakinju idealnu čitateljku ljubića i provodeći je kroz niz situacija prepoznatljivih kao tipično „žensko iskustvo“, Dubravka Ugrešić lucidno pokazuje do koje se mere naša svakodnevica oblikuje prema stereotipima.
