Bila jednom jedna zemlja u kojoj smo, verovali ili ne, živeli više manje srećno sa svima ovima sa kojima se danas stalno nešto prepucavamo. Nije to bilo tako davno, samo su na vlasti izgleda bili nešto pametniji ljudi. Nebitno.
Ono što je bitno je da je „region“, taj eufemizam za bivše republike u kojima se govore jezici koje svi zovemo drugačije, a odlično se razumemo kad hoćemo, dom mnogih briljantnih pisaca. Većina je svoje prve autorske korake napravila posle 1991. godine i zato su nam neki od njih još uvek nepoznati. A ne treba da bude tako. Mnogo je razloga zbog kojih čitanje pisaca koji stvaraju na BSHC jezicima ume da bude veliko zadovoljstvo. Ne samo zbog nepobitnog kvaliteta, već i zbog zajedničke istorije, jezika i mentaliteta, kodova koje mi ovde lakše dešifrujemo od čitalaca iz nekih daljih i kulturološki različitijih zemalja.
Otkrivanje vrsnog pisca iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore…a zašto ne i ostalih ostrva koja danas plutaju na prostoru nekadašnjeg jugoslovenskog kontinenta nije mnogo drugačije od otkrivanja takvog autora iz Srbije. Ma koliko nam u tome neki zdušno odmagali mi se, ipak, jako dobro razumemo.
Rod
Rod je roman u kom Jergović kroz sudbinu vlastite porodice govori o stoleću Srednje Evrope i Balkana, roman koji poput železnice premrežuje epohu i krajeve, zemlje koje su se smenjivale, istoriju koja je bila nemilosrdna. Od pradede i početka dvadesetog veka do današnjice i autora i njegove sudbine Rod je magnum opus Miljenka Jergovića, autora kog s pravom možemo nazvati Ivom Andrićem našeg doba.
Ljepši kraj
Ljepši kraj je središnji deo romaneskne trilogije koju još čine romani Nigdje, niotkuda i Tvoj sin Huckleberry Finn. Reč je o jednom od najzaokruženijih i najzanimljivijih pripovedačkih opusa na postjugoslovenskim prostorima, pa onima koji dosad nisu čitali Bekima Sejranovića Ljepši kraj može da bude početak jednog fantastičnog književnog putovanja.
Štefica Cvek u raljama života
Kako izgleda kada velika spisateljica odluči da se poigra žanrom popularno zvanim „ljubić“? Rezultat je delo koje već gotovo 40 godina privlači čitateljke i čitaoce, kratak ali beskrajno zabavan, duhovit i subverzivan roman. Uzimajući za glavnu junakinju idealnu čitateljku ljubića i provodeći je kroz niz situacija prepoznatljivih kao tipično „žensko iskustvo“, Dubravka Ugrešić lucidno pokazuje do koje se mere naša svakodnevica oblikuje prema stereotipima.
Crna knjiga
Moćan, uzbudljiv roman jednog od najtalentovanijih pisaca nove srpske scene.
Dostojan nastavljač Pekićeve tradicije opominjuće distopijske proze.
Herkul
Godina je dve hiljade dvadeset i neka, Hrvatska je i dalje članica Evropske unije, ali njena ekonomija je na kolenima, turizam se urušio zbog prekomerne gradnje i epidemije trbušnog tifusa za koji su neprovereno optuženi islamski teroristi. Jedina svetla tačka i dalje je fudbalska reprezentacija koja žanje uspeh za uspehom.
Proslava
Svojim najnovijim romanom Proslava Damir Karakaš vraća se među sene i magle, tišinu i zvukove, boje i mirise zavičajnog krajolika i njegovih ljudi i vodi nas na napeto putovanje kroz vreme, prirodu i običaje, putovanje na kojem, ipak, kao da sve stoji.
Nikuda ne idem
Nakon što je prethodnom zbirkom priča Moj muž postala regionalna književna zvezda, Rumena Bužarovska novom knjigom pomera granice kratke forme i potvrđuje se kao možda najbolja autorka ovog žanra na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru.
Selidba
Koja je najbolja prilika za pospremanje, za bacanje nepotrebnih, nagomilanih stvari, za pronalaženje onih za koje smo smatrali da smo ih davno izgubili, za arhiviranje, za slaganje i preslaganje? Tako opsežan zadatak čovek si ne može davati često u životu. Najbolja je prilika za to selidba. No često selidbe znaju biti hektična pakovanja u kutije koje će ostati neotvorene. Retki su oni koji mogu da rade inventuru, sagledavaju stvari i polako o njima odlučuju.
Kuhanje
Zbirka od dvanaest priča u kojima su lagane, ženske teme na koje nas upućuju nazivi priča svojevrsna klopka za čitaoce koji veoma brzo, već nakon prvih uvodnih rečenica, kliznu u ludilo i užas naše stvarnosti.
Forsiranje romana-reke
Veličanstvena knjiga najveće jugoslovenske spisateljice, postmoderno remek-delo, koje je kada se 1988. pojavilo izazvalo tektonske poremećaje na tadašnjoj literarnoj sceni donevši autorki NIN-ovu nagradu za roman godine. Izvodeći na romanesknu pozornicu celu galeriju likova i priča, naoružana bespoštednom ironijom, Dubravka Ugrešić otkriva ne samo tužno-smešnu stvarnost naše neposredne prošlosti, socijalizma sa ljudskim likom, nego i nagoveštenu buduću stvarnost koju sada živimo.
Kuća
Duhovita i potresna priča o zamkama u koje se uhvatila naša generacija. Kritika potrošačkog društva, koje želi sve osim računa odmah. Ovo je priča o snovima na koje su nas ’navukli’.
Nezemaljski izraz njegovih ruku
Priča o Sarajevskom atentatu, o našima i o njihovima, a ustvari o tome da su i jedni i drugi naši. Da li je sve u ovom romanu istina, ili je izmišljena pripovest, omladinski avanturistički roman koji je tužno završio? Knjiga je to koja tera na razmišljanje i promišljanje, koja povest ovih prostora propituje bez ideološkog bremena.
Kalendar Maja
Ekipa nekadašnjih maturanata, danas skoro sedamdesetogodišnjaka, odlučuje da ponovi svoje matursko putovanje brodom, tokom kojeg se zapliću i raspliću nekadašnje antipatije i simpatije, razotkrivaju međusobni odnosi i stavlja tačka na iluziju kako se neke stvari mogu ponoviti. Vrhunsko delo jednog od najboljih regionalnih autora za koje je sasvim zasluženo osvojio brojne književne nagrade.
Lisica
Lisica je i roman, i autobiografija i putopis i mnogo više od toga. Autorka se na duhovit način obračunava sa savremenom književnom scenom i globalnim trendovima, ne bez ironije na svoj i na račun svih onih koji pokušavaju živeti od kreativnog stvaralaštva u svetu koji priznaje samo uspeh i novac.
Moj muž
Moj muž pogađa sve neuralgične tačke naših društava. A najmanje je o muževima. Više je o svima nama koji to gledamo sa bezbedne distance i u tišini svoja četiri zida živimo te priče.
(Marija Ratković, Vice)
Dnevnik jednog nomada
Autobiografskih elemenata nikada nije manjkalo u njegovoj prozi, ali ovog puta pred sobom imamo potpuno ogoljeno, „knausgorovsko“ razotkrivanje najintimnijih detalja iz poslednjih pet godina njegovog života. Razapet između tri zemlje, dva jezika i gonjen ličnim demonima, Bekim svoj život zapisuje u hodu i kao rezultat pred nama su stranice ove lične i sjajno napisane knjige.
Na osami blizu mora
Roman sastavljen iz devet priča čiji glavni junaci su, na prvi pogled, legendarni dalmatinski „galebovi“, ti surovi lovci na ženska srca (i tela), svojevrsni zaštitni znak jugoslovenskih letovališta tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Levijeva tkaonica svile
Levijeva tkaonica svile je čudesna knjiga u kojoj se otvaraju i stvarni i magični prostori, na čijim se stranicama susreću ljudi, mesta i sudbine, knjiga koja neverovatnom lakoćom pokazuje otkuda sve dolaze priče i pesme, knjiga koja čitaocu govori da stalno drži oči otvorene, a uši načuljene kako bi osetio svu lepotu i tajanstvenost sveta u kojem se nalazi.
Kako su nastali ratovi zombija
Joshua Levin gaji scenarističke ambicije, a u međuvremenu podučava engleski kao strani jezik u Čikagu. Laptop mu je pun ideja, ali jedina koju uspeva da razvije je Ratovi zombija. Kada u stanu zatekne svoga stanodavca, neuravnoteženog vojnog veterana, kako mu pretura po prljavom vešu, Joshua odlučuje da se preseli kod svoje devojke Kimmy. Nakon kraćeg kućnog blagostanja, spetlja se s učenicom, Bosankom Anom, koja ima ljubomornog i nasilnog muža što dovodi do katastrofe. I dok Joshuine odluke variraju na skali od blesavih do apsurdnih, Kako su nastali Ratovi zombija načinje vrlo ozbiljne teme.
Sirena koja se smeši – Pet bajki o Venecijanskom getu
Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Da li namerno ostavljamo simbole kao uspomenu, zagonetku, ili pouku budućim naraštajima? Koliko vrata treba da otvorimo da bismo nešto razumeli? Kada devojku bez oklevanja da zgrabimo? I koju priču da upamtimo?
