Bila jednom jedna zemlja u kojoj smo, verovali ili ne, živeli više manje srećno sa svima ovima sa kojima se danas stalno nešto prepucavamo. Nije to bilo tako davno, samo su na vlasti izgleda bili nešto pametniji ljudi. Nebitno.
Ono što je bitno je da je „region“, taj eufemizam za bivše republike u kojima se govore jezici koje svi zovemo drugačije, a odlično se razumemo kad hoćemo, dom mnogih briljantnih pisaca. Većina je svoje prve autorske korake napravila posle 1991. godine i zato su nam neki od njih još uvek nepoznati. A ne treba da bude tako. Mnogo je razloga zbog kojih čitanje pisaca koji stvaraju na BSHC jezicima ume da bude veliko zadovoljstvo. Ne samo zbog nepobitnog kvaliteta, već i zbog zajedničke istorije, jezika i mentaliteta, kodova koje mi ovde lakše dešifrujemo od čitalaca iz nekih daljih i kulturološki različitijih zemalja.
Otkrivanje vrsnog pisca iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore…a zašto ne i ostalih ostrva koja danas plutaju na prostoru nekadašnjeg jugoslovenskog kontinenta nije mnogo drugačije od otkrivanja takvog autora iz Srbije. Ma koliko nam u tome neki zdušno odmagali mi se, ipak, jako dobro razumemo.