Damir Karakaš je pre nekoliko godina bio fizički napadnut na okretištu tramvaja, posle čega je završio u bolnici, doslovno se boreći za život. Napadač nije otkriven, a ne znaju se ni motivi napada. Okretište je, prema rečima autora, roman o nemogućnosti da se išta uradi – osim da se o jednoj takvoj životnoj situaciji napiše roman. Najbolje je sve zaboraviti; izdržati da zaboravim; živjeti život kao da se ništa nije dogodilo; čak navijam da policija ništa ne nađe; tješim se, ja sam pisac, jednog dana napisat ću roman o tome; u njemu mogu raditi što hoću; pucati, vraćati iz mrtvih,…

Posle izolacije, lokdauna i ograničenja koje nam je donela pandemija, ko ne bi poželeo da se prethodne dve godine nisu dogodile, ili da smo ih makar prespavali. Glavna junakinja u Mojoj godini odmora i opuštanja radi upravo to, ali ne zato što beži od virusa, već od sebe, društva i disfunkcionalnih odnosa. Ako u književnim likovima tražite prijatelja, ovo nije knjiga za vas. Otesa Mošfeg, sjajna američka spisateljica, „ozloglašena“ je po svojim antijunacima. Njena naratorka u Mojoj godini odmora i opuštanja je bogata, lepa i ravnodušna prema svemu i svima. Ništa je ne zanima, nema nikakve ambicije, ne preispituje svoje…