Pisati o mrtvima uvek je nezahvalno jer postoji bojazan da skliznete u patetiku ili napišete depresivnu knjigu. Robert Zetaler u svom romanu Polje jednostavnim, nesentimentalnim pripovedanjem izbegao je i jedno i drugo: umesto sećanja živih na mrtve, on daje priliku mrtvima da se obrate živima. A šta oni kažu? Kakvu su priču o svom životu odlučili da ispričaju? Šta je to što im je obeležilo život – da li su to momenti velike sreće, životna razočaranja ili čežnje koje ih gone? Nepretencioznim, dirljivim, prividno banalnim, a ponekad čak i bizarnim pričama, u kojima pojedinci postaju ljubavnici, rođaci, prijatelji ili sugrađani,…

„Lagala bih ako bih rekla da se nikad nisam radovala majčinoj nesreći.“ Kada roman počne ovako razornom uvodnom rečenicom, znate da je pred vama nezaboravna knjiga. Zagoreli šećer je provokativan prvenac američke spisateljice Avni Doši o Antari, koju je majka Tara zapostavljala i zlostavljala. Kada Tara počne da zaboravlja, Antara, suočena s tim da treba da se brine o majci koja se nije starala o njoj, traži način da se pomiri s proganjajućom prošlošću. Iako odnos majke i deteta može biti pun konflikata, majčinstvo se percipira kao ispunjujuće i prirodno, uz podrazumevanu požrtvovanost i nesebičnost. Bilo kakva naznaka ambivalentnosti ili…