U francuskoj zabiti, mlada žena se bori sa svojim demonima – uloga majke i supruge ne da je ne ispunjava, već je troši i uznemirava. Oseća se zatočeno u okruženju kojem ne pripada i čezne za slobodom, svesna je da ne uspeva da bude ono što od nje očekuju, ali želi osećaj pripadanja, žudi za idiličnim porodičnim životom, istovremeno maštajući o tome da naudi sebi ili drugima. Isprekidanim, na momente maničnim unutrašnjim monologom glavne junakinje na ivici ludila, Crkni, ljubavi istražuje destabilišuće učinke strasti i njene odsutnosti, rutinu i banalnost bračnog odnosa, razotkrivajući brutalnost očekivanja da majčinstvo podrazumeva potpuno potčinjavanje…

Ako obratite pažnju, primetićete oko sebe ljude poput Nacuki, junakinje romana Zemljani. Toliko su otuđeni od sveta da su gotovo vanzemaljci na Zemlji. Preživljavaju u neprijateljskom i nasilnom svetu privlačeći gnev samim svojim postojanjem. Oni se ne uklapaju – ne zato što ne žele, već zato što ne mogu. Kao dete, Nacuki od užasne svakodnevice beži u izmaštani svet, gde joj je plišana igračka koja govori najbolji prijatelj, a ona i njen rođak su vanzemaljci. Kao odrasla, neuspešno pokušava da se uklopi u društvo koje smatra fabrikom za proizvodnju beba, sve vreme čeznući da počne da živi a ne samo…